О књизи: 2006 / Свеобухватна студија о расположењу и систему политичке контроле у ​​совјетском периоду је одавно табу тема у руској историографији . Како Т. М. Гориаева примећује, у друштву у којем је присуство екстензивног система политичке контроле било камуфлирано на све могуће начине, сваки покушај његовог проучавања, чак и у историјској ретроспективи, сматрани су вероватноћом нежељених алузија. Поред тога, важно је узети у обзир велике сложености повезане са проучавањем осећања. Чињеница је да многи духовни процеси, како свесни тако и несвесни, нису за собом оставили никакав материјални доказ. Како је приметио Д. Тош, „сваки историјски лик, чак и најистакнутији и најречитији, изражава само незнатан део његових мисли...; поред тога, на понашање људи често највише утичу уверења која се узимају здраво за готово и стога се не одражавају у документима.” Треба додати да је један од најважнијих услова за опстанак у периоду стаљинизма, како показују интервјуи са бившим совјетским грађанима у оквиру Харвард пројекта, била промоција лојалности режиму. То се огледало у говорима на митинзима, партијским састанцима, у неким писмима „властима“, као иу најстрожој аутоцензури. „Држи језик за зубима, не причај, а ако желиш још, хвали Стаљина и странку“, био је рецепт за самоодржање који су понављали многи испитаници Харвард пројекта. Према једном од њих, карактеристична карактеристика совјетског народа била је дубок јаз „између спољашњег и унутрашњег живота“. Углавном су „рекли оно што заправо нису мислили, а нису рекли оно у шта су, напротив, изнутра били сигурни“.».